Пређи на главни садржај

Filmski festival Slobodna zona u Inđiji

Filmski festival Slobodna Zona narednih dana kreće na svoju 12. Turneju po gradovima u Srbiji. Udruženje "Kulturi s ljubavlju" drugu godinu zaredom priključiće se Kulturnom centru Rex iz Beograda u realizaciji ovog programa u Inđiji, gde će publika od 27. do 29. aprila moći da pogleda tri (od pet) najboljih filmova sa 13. festivalskog programa, koji je održan od 1. do 6. novembra 2017. godine u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Ove godine nesebičnu i veliku pomoć i podršku u organizaciji filmskih projekcija pružio je Startit Centar Inđija, u čijim prostorijama će filmovi biti prikazani.

Sve projekcije počinju u 20 časova i ulaz na njih je slobodan.

Raspored filmova
- 27. april (petak), 20h: Predvodnik ovogodišnjeg izbora je film koji je otvorio novembarski festival u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U pitanju je dokumentarni film "Dan oslobođenja", koji prikazuje čuveni kontroverzni nastup rok grupe Laibach u Severnoj Koreji, poslednjoj komunističkoj “diktaturi” sveta.

- 28. april (subota), 20h: Druge večeri biće prikazan dokumentarac "500 godina". U pitanju je epska priča koja je dovela Gvatemalu do odlučujuće tačke u njenoj istoriji. Film je rađen iz perspektive većinske starosedelačke populacije Maja prikazujući teškoće s kojima se borba za pravdu suočava.

- 29. april (nedelja), 20h: Na zatvaranju ovogodišnje Turneje biće prikazan film koji je postao hit evropskih festivala 2017. i koji je na Slobodnoj Zoni osvojio Nagradu publike, dokumentarac "Čavela", o ljubavnici Fride Kalo i večitoj inspiraciji Pedra Almodovara, koji je na Berlinalu zapamćen po višeminutnim ovacijama posle filma.

Filmski festival SLOBODNA ZONA osnovan je 2005. godine sa idejom da se kroz popularizaciju angažovane kinematografije, koja nije deo uobičajenog bioskopskog repertoara, otvori prostor za promociju, promišljanje i razumevanje aktuelnih društvenih pojava i problema u svetu, zemlji i regionu.





Коментари

Популарни постови са овог блога

Putevi rimskih imperatora: Dunavski limes

                                           Slika: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Kao nezaobilazan deo antičkog nasleđa na ovim prostorima, i tzv. Dunavski limes zaslužio je da nađe svoje mesto u okviru teme koja se tiče rimskih imperatora, njihovog života i dela Carstva koje se nalazilo na teritoriji današnje Srbije. Limes je predstavljao granicu i utvrđeni odbrambeni sistem koji se prostirao na graničnim područjima radi odbrane Rimskog Carstva. Da bi obranio Carstvo i njegove stanovnike, car Oktavijan Avgust nadstojao je da pomeri granice na pogodnije crte, prvenstveno vodene prepreke. Zbog toga je zauzeo sve zemlje na desnoj obali Dunava, a granicu u Germaniji pomerio je sa Rajne na Labu. Rimljani su se početkom nove ere trajno povukli na granice i stvorili su sastav stalnih logora, iz kog se vremenom i razvio limes. Limesi su nastali u mnogim d...

Цртежи Надежда Нада Виторовић (1953-1965)

Извор: Сања Сајферт Галерија Куће Војновића, 15-27. јун 2018. године Изложба која је била приказана инђијској публици у јуну месецу 2018. године под називом „ Цртежи Надежда Нада Виторовић (1953-1965)“ долази нам из Завичајног музеја у Прибоју и то је само један део Надеждиног богатог уметничког и личног опуса. Изложбa је, поред седамнаест цртежа и једне темпере на лесониту, обухватала и документарни сегмент у виду личне преписке између ње и њене рођене сестре Невене, штафелај, фотографије, ликовне каталоге, индекс, потврду чланства у УЛУС-е, личне предмете које додатно илуструју њен живот, као и црни плишани костим француског модног креатора Ив Сен Лорана (Yves Saint Laurent), који је од моде направио уметност а од Париза начинио светску модну престоницу (Надежда је тај комплет носила на концерту филхармоније у Карнеги холу у Њујорку). Публика у Инђији је имала прилику да се кроз ову поставку упозна са једном од најзанимљивијих југословенских (српских) уметница друге п...

Putevi rimskih imperatora: Diana (Karataš)

                                                                   Istočna kapija Diana (lat. Statio Cataractum Diana) je stari utvrđeni grad na obali Dunava. Nalazi se u Karatašu (opština Kladovo), ispod same HE Đerdap I. Utvrđenje je podignuto kao jedna od baza za Dačke ratove i obezbeđivanje plovidbe Dunavom. Danas ima ostataka utvrđenja, a unutar samog lokaliteta se sprovode arheološka istraživanja. Spada u arheološko nalazište od izuzetnog značaja. Utvrđenje je podignuto krajem I veka, za vladavine cara Trajana, tokom njegovih priprema za osvajanje Dakije (tzv. Dački ratovi ). Pored toga, tvrđava je obezbeđivala kanale kojima je omogućena plovidba Dunavom, je...