Пређи на главни садржај

Film "500 godina" / Slobodna zona u Inđiji



Druge večeri ovogodišnje Turneje Slobodne zone u subotu, 28. aprila od 20 časova  u prostorijama Startit centra Inđija biće prikazan dokumentarni film "500 godina". 
Reditelj: Pamela YatesMontažer: Peter Kinoy
Zemlja: Guatemala
Godina: 2017
Trajanje: 108’
Jezik: španski
Uloge: Irma Alicia Velásquez Nimatuj, Matilde Terraza Gallego, Daniel Pascual Hernández
Produkcija: Skylight ProductionDistribucija:  Skylight Production
Website: 500years.skylight.is
_____________________________
Međunarodna selekcija
Ženska linija
Master Class: Peter Kinoy



Granito: Kako srediti diktatora deo je Guatemalske Triologije, rediteljke Pamele Yates. Bavi se pričom guatemalskog otpora iz majanske perspektive. Autohtoni narodi širom Amerike godinama su bili primer dugoročnog hrabrog i strateškog otpora. Ove godine, publika Slobodne zone imaće priliku da u celini odgleda čitavu sagu o njihovoj borbi, sastavljenu od 3 filma: Kad planine zadrhte, Granito: Kako srediti diktatora, 500 godina.
Sinopsis
500 godina prikazuje epsku priču koja je dovela Gvatemalu do odlučujuće tačke u njenoj istoriji od suđenja bivšem diktatoru generalu Riosu Montu za genocid do narodnog pokreta koji je svrgao s vlasti tadašnjeg predsednika Ota Pereza Moline. Film 500 godina rađen je iz perspektive većinske starosedelačke populacije Maja i bavi se univerzalnim temama pravde, rasizma, moći i korupcije i teškoćama s kojima se borba za pravdu u njihovoj zemlji suočava.

O rediteljkiRediteljka Pamela Jejts dugo je sarađivala sa Majama kako bi pomogla da njihova priča o otporu bude izneta u javnost i kako bi iz nje mogle da se izvuku univerzalne poruke. Otpor se i dalje intenzivira. Od njenog klasičnog političkog dokumentarca iz 1983, Kad planine zadrhte, preko filma Granito: kako srediti diktatora o pokretanju tužbe za genocid protiv predsednika Riosa Monta sve do aktuelne velike pobune indogenog stanovništva koje traži promene u filmu 500 godina, rediteljka nikada nije doživela proteste u  razmeri sličnoj ovih poslednjih.
Festivali i nagradeTraverse City Film Festival, 2017Human Rights Watch Film Festival, London, 2017Seattle International Film Festival, 2017Sundance Film Festival, 2017International Film Festival and Forum on Human Rights, Geneva, 2018
Ознаке:
Локација: Vojvode Stepe 4, Inđija, Serbia

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Putevi rimskih imperatora: Dunavski limes

                                           Slika: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Kao nezaobilazan deo antičkog nasleđa na ovim prostorima, i tzv. Dunavski limes zaslužio je da nađe svoje mesto u okviru teme koja se tiče rimskih imperatora, njihovog života i dela Carstva koje se nalazilo na teritoriji današnje Srbije. Limes je predstavljao granicu i utvrđeni odbrambeni sistem koji se prostirao na graničnim područjima radi odbrane Rimskog Carstva. Da bi obranio Carstvo i njegove stanovnike, car Oktavijan Avgust nadstojao je da pomeri granice na pogodnije crte, prvenstveno vodene prepreke. Zbog toga je zauzeo sve zemlje na desnoj obali Dunava, a granicu u Germaniji pomerio je sa Rajne na Labu. Rimljani su se početkom nove ere trajno povukli na granice i stvorili su sastav stalnih logora, iz kog se vremenom i razvio limes. Limesi su nastali u mnogim d...
Постави коментар
Прикажи све

Putevi rimskih imperatora: Sirmium

Budući da je jedan od ciljeva našeg Udruženja negovanje kulturne baštine, kao i promocija kulturnog turizma, u nekoliko narednih postova potrudićemo se da vam približimo kulturnu rutu koja je popularno nazvana "Putevi Rimskih imperatora" , a posvećena je antičkom nasleđu na tlu Srbije koje čini veoma važan i nezaobilazan segment domaće kulturne baštine.                                                           Izvor: TO Sremske Mitrovice O tačnom broju rimskih imperatora koji su rođeni na teritoriji današnje Srbije u 3. i 4. veku stručna javnost još uvek vodi polemike, ali je on svakako impozantan (od 16 do 18), te stoga i ne čudi veliki broj (očuvanih) carskih gradova i palata u našem okruženju. U najbližem "komšiluku" ...
Постави коментар
Прикажи све

Evropska godina kulturnog nasleđa

U Evropi je čitava 2018. godina u znaku kulture i kulturnog nasleđa. Naime, Evropska komisija proglasila je tekuću godinu Evropskom godinom kulturnog nasleđa pod sloganom „Naše nasleđe: tamo gde se prošlost susreće sa budućnošću”. Ovo je pokrenulo niz manifestacija, inicijativa i aktivnosti širom starog kontinenta koje imaju za cilj približavanje kulturnog nasleđa građanima, podizanje svesti o značaju kulturnog nasleđa za društvo, podsticanje razmene i unapređivanje znanja o bogatoj evropskoj baštini, kao i jačanje osećaja pripadnosti zajedničkom evropskom kulturnom prostoru. Čak je i zajednička tema manifestacije „Dani evropske baštine 2018” na nivou cele Evrope „Evropska godina kulturnog nasleđa – Umetnost deljenja”.                                            ...
2 коментара
Прикажи све