Пређи на главни садржај

Putevi rimskih imperatora: Romulijana

Gamzigrad - Romulijana je arheološko nalazište blizu grada Zaječara u istočnoj Srbiji. U pitanju su ostaci rimske carske palate Felix Romuliana, koji se od 29. juna 2007. godine nalaze na UNESCO-ovoj listi svetske baštine.

Gamzigrad predstavlja rezidenciju rimskog cara Gaja Valerija Maksimijana Galerija (293-311. godina), Dioklecijanovog zeta. Palata je dobila ime po njegovoj majci Romuli. Palata izgleda nikad nije dovršena, a carevi 4. veka su velelepni posed prepustili hriščanskoj crkvi. Tokom 5. veka, palata je više puta razarana od strane varvara, a u 6. veku je Justinijan I obnovio u vidu pogranične tvrđave. Nakon najezde Slovena krajem 6. veka, nekadašnja carska rezidencija je napuštena.

U pitanju je moćan grad, koji se prostirao na oko 6,5 ha, sa oko 20 utvrđenih kula. Unutra se nalazila raskošna palata, dva paganska hrama, tri hrišćanske crkve i druge građevine; sačuvani su i podni mozaici, koji se smatraju ravnima najboljim ostvarenjima kasnoantičkog doba na prostoru Evrope.
   
Na osnovu arheoloških nalazišta, u Gamzigradu se može pratiti šest perioda: praistorijsko naselje iz II i I milenijuma p.n.e; rimsko poljsko naselje (villa rustica) iz II veka n.e; rimski dvorac s kraja III i početka IV veka; crkveno dobro iz IV i V veka; ranovizantijsko naselje V-VII vek; srednjevekovni grad (XI vek) i privremeno sklonište u vreme turskih osvajanja u XIV i XV veku.

Otkrivanjem natpisa FELIX ROMULIANA (Srećna Romulijana) 1984. godine, konačno je rešena zagonetka Gamzigrada. Za pravom istinom o ovom lokalitetu tragalo se blizu 150 godina.

Prezentacija lokaliteta: http://www.gamzigrad.com
http://muzejzajecar.org/felix-romuliana/ (dostupan tekst i na engleskom jeziku)
Prezentacija grada Zaječara:  http://www.zajecar.info/
RTS-ova emisija: https://www.youtube.com/watch?v=jB3WB1eCSrg


Коментари

Популарни постови са овог блога

Putevi rimskih imperatora: Dunavski limes

                                           Slika: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Kao nezaobilazan deo antičkog nasleđa na ovim prostorima, i tzv. Dunavski limes zaslužio je da nađe svoje mesto u okviru teme koja se tiče rimskih imperatora, njihovog života i dela Carstva koje se nalazilo na teritoriji današnje Srbije. Limes je predstavljao granicu i utvrđeni odbrambeni sistem koji se prostirao na graničnim područjima radi odbrane Rimskog Carstva. Da bi obranio Carstvo i njegove stanovnike, car Oktavijan Avgust nadstojao je da pomeri granice na pogodnije crte, prvenstveno vodene prepreke. Zbog toga je zauzeo sve zemlje na desnoj obali Dunava, a granicu u Germaniji pomerio je sa Rajne na Labu. Rimljani su se početkom nove ere trajno povukli na granice i stvorili su sastav stalnih logora, iz kog se vremenom i razvio limes. Limesi su nastali u mnogim d...

Цртежи Надежда Нада Виторовић (1953-1965)

Извор: Сања Сајферт Галерија Куће Војновића, 15-27. јун 2018. године Изложба која је била приказана инђијској публици у јуну месецу 2018. године под називом „ Цртежи Надежда Нада Виторовић (1953-1965)“ долази нам из Завичајног музеја у Прибоју и то је само један део Надеждиног богатог уметничког и личног опуса. Изложбa је, поред седамнаест цртежа и једне темпере на лесониту, обухватала и документарни сегмент у виду личне преписке између ње и њене рођене сестре Невене, штафелај, фотографије, ликовне каталоге, индекс, потврду чланства у УЛУС-е, личне предмете које додатно илуструју њен живот, као и црни плишани костим француског модног креатора Ив Сен Лорана (Yves Saint Laurent), који је од моде направио уметност а од Париза начинио светску модну престоницу (Надежда је тај комплет носила на концерту филхармоније у Карнеги холу у Њујорку). Публика у Инђији је имала прилику да се кроз ову поставку упозна са једном од најзанимљивијих југословенских (српских) уметница друге п...

Putevi rimskih imperatora: Diana (Karataš)

                                                                   Istočna kapija Diana (lat. Statio Cataractum Diana) je stari utvrđeni grad na obali Dunava. Nalazi se u Karatašu (opština Kladovo), ispod same HE Đerdap I. Utvrđenje je podignuto kao jedna od baza za Dačke ratove i obezbeđivanje plovidbe Dunavom. Danas ima ostataka utvrđenja, a unutar samog lokaliteta se sprovode arheološka istraživanja. Spada u arheološko nalazište od izuzetnog značaja. Utvrđenje je podignuto krajem I veka, za vladavine cara Trajana, tokom njegovih priprema za osvajanje Dakije (tzv. Dački ratovi ). Pored toga, tvrđava je obezbeđivala kanale kojima je omogućena plovidba Dunavom, je...