Пређи на главни садржај

Putevi rimskih imperatora: Diana (Karataš)

                                                                   Istočna kapija



Diana (lat. Statio Cataractum Diana) je stari utvrđeni grad na obali Dunava. Nalazi se u Karatašu (opština Kladovo), ispod same HE Đerdap I. Utvrđenje je podignuto kao jedna od baza za Dačke ratove i obezbeđivanje plovidbe Dunavom. Danas ima ostataka utvrđenja, a unutar samog lokaliteta se sprovode arheološka istraživanja. Spada u arheološko nalazište od izuzetnog značaja.

Utvrđenje je podignuto krajem I veka, za vladavine cara Trajana, tokom njegovih priprema za osvajanje Dakije (tzv. Dački ratovi). Pored toga, tvrđava je obezbeđivala kanale kojima je omogućena plovidba Dunavom, jer su zaobilazili katarakte. Svoju prvu obnovu je doživela u III veku, dok je početkom IV veka dobila dva nova bedema koji su se spuštali do Dunava.

Naziv Diana je rimskog porekla i vezan je za ime rimske boginje, a osim na epigrafskim natpisima i izvоrimа, Diana, DA(acia)R(ipensis)DIANA sе javlјa nа pečatima mnоgih rimskih opeka, koje su ovde prоnаđеnе i proizvedene оd 3. vеkа, nаdаlје. 

Goti su je prilikom svog pohoda na Balkan delimično spalili 378. godine, nakon čega je obnovljena kao jedna od zaštitnih carskih utvrda na Dunavu od upada varvara. Međutim, Huni je 443. godine ponovo uništavaju. U sklopu velikih osvajanja i obezbeđenja prostora Vizantije koja su organizovana za vladavine Justinijana, Diana je ponovo obnovljena početkom VI veka. Svoj konačni slom tvrđava je doživela 596. godine tokom Slovensko - avarske provale na Balkansko poluostrvo. 

Tvrđava ima osnovu zaobljenog pravougaonika u kome su južna i severna strana kraće i sa kulama postavljenim u njegovim temenima. Posedovala je četiri kapije (na svakoj strani po jednu) ojačane polukružnim kulama, osim kapije na severnoj strani (okrenutoj ka Dunavu), koju su čuvale dve obične trostrane kvadratne kule. Pored kula u sklopu kapija i onih u temenima, osnove bedemi su bili ojačani sa po dve kule na južnoj i severnoj, odnosno sa po tri kule na istočnoj i zapadnoj strani utvrđenja. Kule u temenima južne stran,e kao i polukružne kule u sklopu južne kapije, bile su nešto veće i tvrđe od onih na severnoj strani, jer je sa kopnnene strane Diani pretila najveća opasnost.

Pravougaona osnova je početkom IV veka proširena sa dodatna dva bedema koji su se spuštali ka Dunavu i na čijim su se krajevima nalazila po jedna kula. Prvi bedem se iz severozapadnog temena nastavljao kao produžetak zapadnog bedema pravo ka Dunavu (poput proširenja u Kladovu (Fetislamu)), dok se drugi iz severoistočnog temena pružao ka severoistoku.

Prema arheološkim podacima, utvrđeno je da je vojna posada Diane bila sastavlјena od kombinovanih trupa, jedinica pešadije, konjice (i flote), detašmana rimskih mezijskih legija, V Macedonica, VII Claudia, IIII Flavia, XIII Gemina. Natpisima su, dо sаdа, potvrđene i pomoćne trupe, VI Thracum i V Gallorum.

Ova ranorimska, kasnorimska i ranovizantijska augzilijarna tvrđava/kastrum, rimska statio/stanica, bilа је okružena i velikim, značajnim naselјem, pristaništem, nekropolama. Prirodni, kao i strateški povolјan položaj je bio odlučujući da se ovde razvije naselјe urbаnоg tipа, koga ranovizantijski izvori pominju kao gradić Zanes/polichnion Zanes. Iako su njegovi veliki delovi uništeni naglom industrijalizacijom, istraživanjima su, do sada, locirani glavni putevi i nekropole, a prema mestu nekih nalaza, moguće je sagledati i njegovu veličinu, u njegovim najširim granicama prostiranja, od severne tačke Trajanovog Kanala (uzvоdnо оd HEĐ I), do Kladušnice (Kladova), sa gravitirajućim, planinskim zaleđem, i sа ostrvima.

Tokom arheoloških  istraživanja lokaliteta, pored ostataka utvrđenja, otkriveni su i ostaci nekoliko zgrada u njenoj unutrašnjosti: višebrodna građevina sa apsidom koja je imala podno grejanje; horeum; principijum, datiran u period I-II vek; vojne barake, datirane u period III-IV vek; lalrnina, odnosno kanalizacioni odvod, datiran u period I-II vek, i kapija prvobitnog kastruma. Tokom istraživanja u spoljnjem delu tvrđave ka Dunavu (između dva dodatna bedema) otkriveni su i ostaci grobnice.

Višedecenijska istraživanja Diane, dala su izuzetno brojan i vredan arheološki materijal. Diana je poznata po nalazima izuzetne umetničke izrade i lepote, od kojih su neki svetski muzejski rariteti. Ova bogata arheološka zbirka, koja je prikuplјena sistematskim arheološkim iskopavanjima (Projekat Đerdap-Projekat Diana), čuva se i izlaže u Arheološkom muzeju Đerdapa, u Klаdоvu (deo njеnе kolekcije nalazi se u Negotinskom muzeju). 

Delоvi arhitektonskih еlеmеnаtа se mogu videti i na samome lokalitetu, na tvrđavi Diana, kоја sе rеdоvnо оdržаvа i оtvоrеnа је zа pоsеtiоcе. 

Prezentacija lokaliteta:  http://virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/kulturno-nasledje/arheoloska-mapa-dunava/dianastatio-cataractarum-diana.91.html

Коментари

Популарни постови са овог блога

Putevi rimskih imperatora: Dunavski limes

                                           Slika: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Kao nezaobilazan deo antičkog nasleđa na ovim prostorima, i tzv. Dunavski limes zaslužio je da nađe svoje mesto u okviru teme koja se tiče rimskih imperatora, njihovog života i dela Carstva koje se nalazilo na teritoriji današnje Srbije. Limes je predstavljao granicu i utvrđeni odbrambeni sistem koji se prostirao na graničnim područjima radi odbrane Rimskog Carstva. Da bi obranio Carstvo i njegove stanovnike, car Oktavijan Avgust nadstojao je da pomeri granice na pogodnije crte, prvenstveno vodene prepreke. Zbog toga je zauzeo sve zemlje na desnoj obali Dunava, a granicu u Germaniji pomerio je sa Rajne na Labu. Rimljani su se početkom nove ere trajno povukli na granice i stvorili su sastav stalnih logora, iz kog se vremenom i razvio limes. Limesi su nastali u mnogim d...

Цртежи Надежда Нада Виторовић (1953-1965)

Извор: Сања Сајферт Галерија Куће Војновића, 15-27. јун 2018. године Изложба која је била приказана инђијској публици у јуну месецу 2018. године под називом „ Цртежи Надежда Нада Виторовић (1953-1965)“ долази нам из Завичајног музеја у Прибоју и то је само један део Надеждиног богатог уметничког и личног опуса. Изложбa је, поред седамнаест цртежа и једне темпере на лесониту, обухватала и документарни сегмент у виду личне преписке између ње и њене рођене сестре Невене, штафелај, фотографије, ликовне каталоге, индекс, потврду чланства у УЛУС-е, личне предмете које додатно илуструју њен живот, као и црни плишани костим француског модног креатора Ив Сен Лорана (Yves Saint Laurent), који је од моде направио уметност а од Париза начинио светску модну престоницу (Надежда је тај комплет носила на концерту филхармоније у Карнеги холу у Њујорку). Публика у Инђији је имала прилику да се кроз ову поставку упозна са једном од најзанимљивијих југословенских (српских) уметница друге п...