Пређи на главни садржај

Постови

Ciceron – život i politička karijera

  „Želim samo ove dve stvari: da, umirući, ostavim rimski narod slobodan, a od ovoga mislim, bogovi, ne mogu dati ništa veće; drugo, da svako prođe u skladu sa zaslugama koje je stekao za državu.”                                                                                                                  Cic. Phil . 2. 119                                                                           Marko Tulije Ciceron (Marcus Tullius Cicero) rođen je 3. januara 106. godine p.n.e. u Arpinu, u dolini reke Liris, današnji Arpino, Italija. Porodica Tulija pripadala je viteškom staležu ( ordo equesteris ), koji je iz mnogobrojnih ratova koje su Rimljani vodili izašao sa veoma velikim bogatstvom [1] , i stoga je bila  povezana sa drugim uglednim porodicama niže aristokratije koje su upravljale gradom i u rukama imale lokalnu politiku. Ciceronov otac pobrinuo se za dobro obrazovanje dvojice sinova, Marka i Kvinta, prvo u njihovom rodnom mestu, a onda se zajedno sa njima preselio u Rim.
Недавни постови

Protection of cultural heritage (Danube Swabians)

(Prevod teksta "Evropska godina kulturnog nasleđa", koji se, između ostalog, bavi i kulturnim nasleđem Podunavskih Švaba, na engleski jezik.) The European Year of Cultural Heritage The year of 2018 is a symbol of culture and cultural heritage in Europe. Namely, the European Commission declared the current year to be The European Year of Cultural Heritage under the slogan "Our Heritage: Where the Past Meets the Future". This has started up a series of events, initiatives and activities across the old continent aimed at bringing cultural heritage closer to the citizens, raising awareness of the importance of cultural heritage for society, fostering exchanges, enhancing knowledge of the rich European heritage, and strengthening the sense of belonging to a common European cultural space. Even the general theme of the manifestation "The European Heritage Days 2018" on the level of the whole Europe is "The European Year of Cultural Heritage - Art o

Jezičkom kulturom protiv verbalnog nasilja

Branko Miljković   je svojevremeno napisao   epitaf koji verovatno spada u najcitiranije srpske stihove...Ubi me prejaka reč...i koji ne može biti primereniji lajtmotiv ovog članka. Jer, prema podacima koje su prikupile ustanove i organizacije koje se bave različitim vidovima nasilja u našoj zemlji, poslednjih godina su upravo reči bile te koje su bolele više od šamara i koje su bile fatalnije od udaraca, budući da se tzv. verbalno nasilje nalazi na samom vrhu lestvice koja rangira oblike nasilja prisutne u našoj sredini. Verbalno nasilje spada u grupu psihičkog nasilja i neizostavno prati sve druge oblike nasilja: fizičko, seksualno, ekonomsko. U našoj zemlji u poslednje vreme sproveden je veliki broj kampanja u borbi protiv nasilja (koje su, čak, kao rezultat imale promenu, odnosno pooštravanje, zakona koji sankcioniše ovakvo ponašanje), ali su se gotovo sve one fokusirale na fizičko nasilje, dok se veoma malo i retko spominjao ovaj oblik nasilja, iako on predstavlja pod

Цртежи Надежда Нада Виторовић (1953-1965)

Извор: Сања Сајферт Галерија Куће Војновића, 15-27. јун 2018. године Изложба која је била приказана инђијској публици у јуну месецу 2018. године под називом „ Цртежи Надежда Нада Виторовић (1953-1965)“ долази нам из Завичајног музеја у Прибоју и то је само један део Надеждиног богатог уметничког и личног опуса. Изложбa је, поред седамнаест цртежа и једне темпере на лесониту, обухватала и документарни сегмент у виду личне преписке између ње и њене рођене сестре Невене, штафелај, фотографије, ликовне каталоге, индекс, потврду чланства у УЛУС-е, личне предмете које додатно илуструју њен живот, као и црни плишани костим француског модног креатора Ив Сен Лорана (Yves Saint Laurent), који је од моде направио уметност а од Париза начинио светску модну престоницу (Надежда је тај комплет носила на концерту филхармоније у Карнеги холу у Њујорку). Публика у Инђији је имала прилику да се кроз ову поставку упозна са једном од најзанимљивијих југословенских (српских) уметница друге п

Evropska godina kulturnog nasleđa

U Evropi je čitava 2018. godina u znaku kulture i kulturnog nasleđa. Naime, Evropska komisija proglasila je tekuću godinu Evropskom godinom kulturnog nasleđa pod sloganom „Naše nasleđe: tamo gde se prošlost susreće sa budućnošću”. Ovo je pokrenulo niz manifestacija, inicijativa i aktivnosti širom starog kontinenta koje imaju za cilj približavanje kulturnog nasleđa građanima, podizanje svesti o značaju kulturnog nasleđa za društvo, podsticanje razmene i unapređivanje znanja o bogatoj evropskoj baštini, kao i jačanje osećaja pripadnosti zajedničkom evropskom kulturnom prostoru. Čak je i zajednička tema manifestacije „Dani evropske baštine 2018” na nivou cele Evrope „Evropska godina kulturnog nasleđa – Umetnost deljenja”.                                                        Da bi se govorilo o zaštiti, promociji ili afirmaciji bilo koje stvari, mora se prvo znati šta taj pojam obuhvata. Kulturno dobro, nasleđe (ili kulturna baština) u najkraćem podrazumeva dobra koja su nasle